СТВАРАЈМО
ЗАЈЕДНО!
Позивамо
ученике ЕТШ Раде Кончар који воле да пишу да у нашој сајт радионици или ти
workshoopu
заједно
напишемо игроказ Круг двојке.
Игроказ
смо започели сценским приказом сцене коју је у делу Стилске вежбе навео
Рејмон Кено. У њу смо уденули неке од 99 начина на које је Кено описао
следећи догађај:
У аутобусу
С за време највеће гужве. Један тип од својих двадест шест година, са дугим
вратом као да су му га истегли и са шеширом на коме траку замењује узица.
Људи силазе. Поменути тип отреса се на свог суседа. Пребацује му да га овај
гурне сваки пут када неко прође. Глас пискутав и злобан. Када угледа једно
слободно место, хитро се устреми на њега.
Два сата
касније сретнем га поново код Кур де Рома, поред станице Сен Лазар. Сада је
у друштву неког свог друга који му каже: „ Требало би да даш да ти се
пришије једно дугме на капуту“. Показује му где (на разрезу) и зашто.
ВАШ
ЗАДАТАК ЈЕ ДА ОВАЈ ДОГАЂАЈ ИСПРИЧАТЕ,
ТЈ. НАСТАВИТЕ,
ТАКО ДА ПО НАЧИНУ ПРЕПРИЧАВАЊА БУДЕ У СТИЛУ НЕКОГ ПУТНИКА ТРАМВАЈА 2 У
БЕОГРАДУ.
КРУГ ДВОЈКЕ
Цео ток
представе одвија се у трамвају 2. Представа траје док трамвај не обиђе читав
круг. Кретање трамваја од станице код Поштанске штедионице у 27. марта се
представља на видео биму који се налази у прозору трамваја поред улазних
врата. Преко пута врата четири седишта и шипка са поништивачем карата. На
седиштима седе путници.
У трамвају
гужва. На врата улази младић у капуту,
са
шеширом на глави,
на
коме траку замењује упредена узица. Поништава карту. Наилази на човека који
неће да га пропусти и гура га сваки пут кад неко прође.
Младић са
шеширом: Господине, престаните да ме гурате.
Старији
човек: Ја Вас не гурам!
Младић са
шеширом: Гурате ме сваки пут кад неко прође.
Старији
човек: Измишљаш.
Један
путник пролази ка вратима поред старијег човека који се расправља са
младићем. У моменту док пролази старији човек опет гурне младића.
Младић са
шеширом: Ево! Опет сте ме гурнули!?
Старији
човек: Нисам.
Младић са
шеширом: Како Вас није срамота?! У тим годинама да ме намерно гурате и
лажете!?
Старији
човек: Како тебе није срамота! Личиш на страшило у том мантилу и са шеширом
на глави. Ставио шешир с узицом и мисли да је неко! Што не зашијеш тај
разрез на мантилу?!
Младић са
шеширом: Зачепи губицу, матори!
Један од
путника који су седели уступа место млађој жени, а други иде ка вратима.
Пролази поред путника који се расправљају. Старији човек поново гурне
младића. Младић се пробија кроз гужву и седа на слободно место наспрам кога
седи млађа жена.
Млађа
жена: Што сте се расправљали с оним лапонцем?
Младић са
шеширом: Зар нисте приметили? Намерно ме је газио по ногама сваки пут кад би
неко прошао.
Млађа
жена: Ти пензионери друга посла немају. Бесплатно се возају, праве гужву и
само гледају младима да напакосте!
Младић са
шеширом: Није му било доста што ме је гурао! Криво му било што сам лепо
обучен. Зато ми је и рекао да на мантилу зашијем разрез.
Млађа
жена: То Вам је рекао!? Подлац. Ви сте баш елегантно обучени.
Младић са
шеширом: И Ви сте.
Млађа
жена: Баш сте љубазни. То је данас реткост.
Младић са
шеширом: Чуди ме да тако мислите. Ја сам уверен да су према Вама сви
љубазни. Тако сте лепи. Кад силазите?
Млађа
жена: Код Зоолошког врта.
Младић са
шеширом: И ја. Да ли Вам је по вољи да одемо на кафу на Калемегданску
терасу?
Млађа
жена: Баш сам тамо кренула.
Младић са
шеширом: (разочарано) Вероватно имате састанак.
Млађа
жена: Немам. Ја сам слободна жена.
Младић са
шеширом: Да кренемо онда. Сад ће станица.
Трамвај се
зауставља на станици код Зоолошког врта. Младић са шеширом и млађа жена
устају и заједно излазе. На њихова места седају муж и жена који су
отпочетка дешавања на сцени.
Муж: Лепо
ти се овај фићфирић снађе! Обрлати женску док си трепн’о!
Жена: Како
је није срамота. На очиглед света га фаћкалица одведе. Безочно му се све
време удварала! Гутала га је очима од кад је ушао.
Муж: Таква
ти је данашња младеж! Без икаквог разлога старије да нападају знају!
Путник
(који стоји и слуша разговор): Шта се десило?
Муж:
Свашта! А како смо тек били стешњени на платформи! А како је тај момак имао
глуп и смешан изглед! А шта је тек урадио! Одједном, тек дође му жеља да се
свађа са оним старијим човеком који га је – замисли! тог фићфирића – наводно
гуркао! А онда ти, молим те, нађе за сходно да се свали на једно слободно
место! Уместо да га уступи некој дами! Невероватно!
Трамвај се
зауставља на станици код главног улаза на Калемегдан. Из трамваја излази
млађа жена и маше пријатељици која јој прилази. Улази контролор. Један
искаче из трамваја чим је видео кондуктера.
Контролор:
Карте на преглед!
Док
контролор прегледа карте, испред трамваја млађа жена у хаљини прича
пријатељици.
Млађа жена
у хаљини: Каква гомила неспретњаковића!
Пријатељица: Шта је било?
Млађа жена
у хаљини: Данас око подне (ух, каква је била врућина, но срећом ставила сам
била мало дезодоранса под пазух, иначе би отишла дођавола моја летња хаљина
од кретона коју сам сашила за јефтине паре) ... дакле, данас око подне
кренух да се нађемо овде код Калемегдана (тај је парк много лепши од
Ташмајданског где шаљем свог малог). Дође трамвај пун - крцат, но ја се мало
натрћих, па ме неко од путника погура напред. Ух, како сам била стиснута, а
не нађе се нико да буде каваљер и да уступи место једној дами.
Пријатељица: Простаци!
Млађа жена
у хаљини: Поред мене је стајао један доста елегантан човек (мајке ми, то је
врло шик: на шеширу плетени гајтан уместо траке, требало би да Базар објави
на својим страницама нешто о томе). Нажалост, имао је за мој укус мало
сувише дуг врат, истина неке моје пријатељице тврде да ако мушкарац има неки
део тела дужи од нормалног (на пример велики нос) да то значи да има и неке
друге капацитете јаче изражене!
Пријатељица: И ја сам то чула.
Жена у
хаљини: Ја уопште не верујем у то. Тек, тај се господин цело време нешто
врпољио и ја сам се питала неће ли да ми се обрати или да ми негде завуче
руку. Помислих да је то неки стидљивко. Но била сам се преварила. Јер таман
кад ја то помислих, он поче да опомиње једног збиља одвратног старкељу, који
га је намерно газио по ногама. Да сам била на месту тог младића ја бих му
разбила њушку, но овај се само стуштио на прво слободно место које је
угледао и није му било, наравно на крај памети да ми га уступи.
Пријатељица: Ствар за жаљење.
Жена у
хаљини: Посматрала сам га упадљиво, но тај крелац ме није ни погледао. Сео
је до неке спонзоруше и са њом изашао код улаза у Зоолошки врт.
(одлазе)
Путници
контролору показују карте. Старији човек који је гурао младића обраћа се
кондуктеру.
Старији
човек: Што не дођосте раније! Нигде вас нема кад је потребно!
Контролор:
Господине, карту на преглед, молим!
Старији
човек: Мислио си да је немам! Е, имам је! Ево ти је!
Контролор:
Зашто вичете?
Старији
човек: Како да не вичем?! Да сте само дошли раније да избаците ону барабу!
Тај шмокљан је стајао поред мене на платформи. То је један од оних шмокљана
којих срећом нема много, иначе бих убио неког од њих. Овај ми је био
нарочито одвратан, не толико због свог врата, голог као ћуран, колико због
пантљике боје патлиџана, коју је даса везао око шешира. Ах! Тај вашљивац!
Како ми се био смучио! Пошто је у трамвају било много света, користио сам
гужву која је била настала на станицама да га с времена на време гурнем
лактом у ребра. Лаф је, наравно, стругнуо чим му се дала прилика, тако да
нисам стигао да га поштено очепим по папцима. А на крају сам му рекао, како
би’
га мало зезнуо да му фали једно дугме на капуту са великим зарезом.
Жена:
Добро сте урадили. То га је највише изнервирало!
Муж: Тај
сигурно ни карту није платио! А сео, к’о
да је трамвај његов!
Контролор:
Где је та сподоба сада?
Жена:
Изађе, с једном курвештијом која му се набацивала, чим Вас је видео. Одоше
загрљени на Калемегдан.
Муж: На
кафу је позвао! А она одмах пристаде! Невероватно! Без стида и срама!
Путница (која
је ушла са кондуктером обраћа се путнику до кога стоји): Шта се то
десило?
Философ:
Једино велики градови могу да презентирају феноменолошкој спиритуалности
есенцијалност темпоралних и импробилистичких коинциденција. Философ који
понекад уђе у ништавност и утилитарно небиће трамваја може ту да запази,
луцидношћу свог духовног ока, безбојну и неодређену појаву једног профаног и
тужног бића с дугим вратом и са шеширом окруженим плетеном траком
игноранције. Ово створење без праве сазнајности
inteligentiae
поче да оптужује вођен категоричним императивом свог
elan vitala,
један телесни механизам неоптерећен сазнајношћу. Овакав морални став
натерује једног од њих ка једној просторно-временској празнини, где се он
декомпонује у свој примарно-антропоидни положај.
Путница:
Ја вас господине ништа не разумем! (обраћа се другом путнику или путници)
Шта се десило?
ИЗАБЕРИТЕ
ИЛИ СМИСЛИТЕ ШТА ЈЕ ПУТНИК КОМЕ СЕ ЖЕНА ОБРАТИЛА (песник, молер, навијач
Звезде или Партизана, професор, ученик ЕТШ Раде Кончар, наркодилер, мафијаш,
џепарош, Нишлија, Лесковчанин, Косовар, Загрепчанин, Црногорац...)
У СКЛАДУ С
ЛИКОМ КОЈИ СТЕ ОДАБРАЛИ НАПИШИТЕ КАКО ЈОЈ ЈЕ ОН (ОНА) ПРЕПРИЧАО/ЛА ДОГАЂАЈ.
ВАШ
ПРЕДЛОГ ПОШАЉИТЕ ШТО ПРЕ (НАЈКАСНИЈЕ ДО 15 АПРИЛА) НА MAIL
n.dimitrijevic@r.koncar.edu.yu
СВИ УСПЕЛИ
ПРЕДЛОЗИ БИЋЕ ОДМАХ УТКАНИ У ТЕКСТ.
ПРАТИТЕ
ДАЉИ РАЗВОЈ ДОГАЂАЈА У ТРАМВАЈУ И ЈАВИТЕ СЕ ПОНОВО!